Böcker utgivna av Globland Books

Gorak vetar, nova, sedma po redu zbirka pesama Vladana D. Jovanovica sadrzi sto cetiri pesme. Osim nekoliko (Mrcajevci, Zlatno doba, Uljez...), sve ostale pesme spadaju u ljubavnu poeziju. U njima Jovanovicev lirski subjekt na rafiniran nacin opisuje zal za svoje dve neuzvracene ljubavi. Jednoj iz svojih ranih studentskih dana kad je bio mlad i "zelen", i drugoj, tajnoj, kad je vec dobro bio okusio "gorke plodove saznanja". Pesme su krcate metaforama sa prilicno hermeticnosti, pa je potreban prilican psihicki napor da bi se, ako je to uopste moguce, razumele. Ali, pesma se ne pise da bi se razumela, vec da bi citalac uzivao dok je cita. U dosta pesama pojavljuju se Sunce, Mesec i zvezde kao kosmicki simboli, dok se s druge strane javljaju Zemlja, Podzemlje, odnosno Donji svet kao simboli plodnosti i onostranosti. Izmedju ta dva sveta su ptice (pesnik) koje ih povezuju. Ovako posmatran Jovanovicev "kosmos" podseca na pesnicki postupak Josipa Sibe Milicica, osnivaca kosmizma u srpskoj avangardnoj poeziji nastaloj neposredno posle Prvog svetskog rata kao odgovor na "bogdanovsku" larpurlartisticku poeziju, koju je glorifikovao knjizevni kriticar Bogdan Popovic, a ciji je jedan od glavnih reprezentanata bio Sima Pandurovic. Pesnik, zapravo, kao da kaze: "Da mi se ostvarila jedna od dve zivotne ljubavi, ziveo bih u 'svetlosti', ali posto se to nije dogodilo zivim u tami 'Podzemlja'." U nekim pesmama se javlja san kao kompenzacija za pesnikovu "tamnu" javu. Osim pomenutog znamenitog Hvaranina Sibe Milicica, Jovanovicevo pesnistvo je prozeto uticajima Milosa Crnjanskog, Branka Miljkovica i Vaska Pope. Vecina pesama u zbirci Gorak vetar sastoje se iz cetiri tercine i napisane su u slobodnom stihu, koji je u srpsku poeziju prva uvela Anica Savic Rebac. Na kraju, ubedjeni smo da je najnovija zbirka pesama Vladana D. Jovanovica znacajna pojava na srpskoj pesnickoj sceni.

Na nepoznatoj lokaciji u Meksiku nalazi se sablasna tvrdjava pretvorena u ozloglaseni zatvor ¿Don Hoze" gde se brutalno kaznjavaju i muce najtezi zlocinci u drzavi. Blek je bivsi pripadnik elitnih jedinica americke vojske. Osudjen na smrtnu kaznu za zlocin koji nije pocinio, spletom cudnih okolnosti dospeva u ovaj zatvor gde je primoran da obavlja ulogu mucitelja-dzelata.Mracna tajna zatvora je da se u njemu odvijaju ilegalna biotehnoloska istrazivanja, ukljucujuci i eksperimente nad mrtvim zatvorenicima. Eksplozija u zatvorskoj laboratoriji dovodi do pojave zivih mrtvaca i mutanata, koji brzo prenose zarazu na prezivele zatvorenike i cuvare. Blek je prinudjen da bezi, da se bori za zivot i usput pokusa da pronadje uzrok nevidjenog horora.

Price Rasprodaja duse podsecaju nas da se dehumanizovana vremena i dogadjaji ne desavaju samo drugima. U ogranicenom, usudnom prostoru junaci ovih prica bore se da prezive. Na momente je to prezivljavanje bukvalno i svodi se na produzavanje zivota dan po dan, a na momente je to odrzavanje duse iznad mora besmisla koji okruzuje junake poput stvarne poplave.Na momente, postoje i duboke spoznaje, u kojima poput prosvetljenja akteri ovih prica sagledavaju svet kao da ga gledaju drugim ocima i upoznaju drugim culima. Price su ukorenjene u realisticku potku, ali cesto se razgranavaju i prozimaju magijskim realizmom da bi samim junacima, a takodje i citaocima posvedocile da postoje dimenzije pored i iznad ove nase stvarnosti i svakidasnjice.Obicaji i verovanja sa kojima se susrecemo u nekima od ovih proza uveravaju nas da nisu prazna prica i da postoji Usud koji nas ceka, ako ne na mostu, onda na cupriji, da naplati ono sto se mora platiti.

Tri ubistva. Jedna utvara. Jedan svedok beskucnik i jedan policijski inspektor koji su slicniji nego sto deluju. Drustvance osumnjicenih sa mnostvom tajni. Sta li su oni jos krili jedni od drugih i da li je mozda ta tajna odvela toliko ljudi u smrt? Ko je sledeci od njih na spisku misterioznog ubice?(Nebojsa Saikovski)Roman Mirjane Susic ¿Krvava cestitka" pokazuje borbu andjela i djavola na ramenu coveka ... njihovo prisustvo se itekako oseca. I jedan i drugi su svojstveni ljudskim bicima, urodjeni, ukorenjeni u nasim genima. Ali citajuci ovo delo izvodimo sledeci zakljucak - oni skloniji da se priklone djavolu cesto na licu nose masku andjela; a oni skloniji da se priklone andjelu - (voljno ili ne) nose masku zrtve. Sredine da li uopste ima, a sredina (da ne kazemo - zlatni presek) od izuzetne je vaznosti da bismo funkcionisali normalno, uravnotezeno, ljudski.(Dajana Lazarevic)

Roman Pokoseno polje (1933) najznacajnije je delo Branimira Cosica. Ovo je ujedno i njegovo poslednje napisano delo. Dovrseno je svega pet meseci pre pisceve smrti u sanatorijumu u kome se lecio od tuberkuloze. Roman pripada epohi urbanog, modernog realizma medjuratne knjizevnosti i protkan je naglasenom osecajnoscu prema zivotu obespravljenih ljudi tokom i u periodu posle Velikog rata. Sastoji se iz dva dela - u prvom, koji je svojevrsna autobiografija, pisac kroz lik glavnog junaka prisa o svom ratom unistenom detinjstvu i porodici, dok u drugom, takodje kroz svojevrsni autobiografski pristup, daje sliku drustvenih odnosa i zivota onoga vremena sa snaznim kritickim osvrtom na drustvene nepravde i nemoralnost ondasnjih elita.

Spojivsi u sebi opise svakodnevice sa mitskom podlogom, roman ¿Saga o Feniksovoj smrti" smestio se medju dela danas sve popularnijeg magicnog realizma u knjizevnosti. Ovaj ¿mozaicki multiart roman u 42 scene", sto je ujedno i podnaslov romana, sastavljen je od 42 kratka fragmenta od kojih svaki kao moto ima jedno delo iz sveta likovne, muzicke ili filmske umetnosti. Za lakse razumevanje ovih naizgled nepovezanih crtica, autor nam je ostavio uputstvo u vidu sifara koje se nalaze na pocetku svakog poglavlja. Tako se, dok Nebojsa i njegovi prijatelji tragaju za Feniksom, citalac i sam krece kroz lavirint ostalih zanimljivih prica koje zauzimaju manje ili vece mesto u romanu kao celini.

TAMNO... TAMNIJE... MRAK...Ovom knjigom nas autor osvetljava tamnu stranu ljudskog bitisanja, njegovu povrsnost i besmisao, koja je predstavljena kao senka, koja uvek sustize naseg glavnog junaka. Ona je njegov usud i sudbina, sapatnik.Gradeci pricu u slojevitom nadrealnom svetu, protagonista ovih prica Viktor Dismas se nalazi u zacaranom prostoru svojih strahova i vecitih pitanja, gde je izlaz i da li on uopste postoji? Da li je zivot ovde i sada kazna, ili nas na drugoj strani ipak ceka katarza.Odgovor nije negativan. Zagledani smo u pomracenje crnog sunca za sada, iza cijeg kruga, svetlost se ipak probija, zrak nove sutrasnjice je na pomolu.I BI DAN...(Dusan Todorovic)---Ponirati u najdalje predele sopstvene duse i traziti u njima spas od besmisla danas mozemo tumaciti na najrazlicitije näine. Mozemo za takvog coveka reci da je utopista, sanjar koji unutar sopstvenog bivstvovanja pokusava da se sakrije od okrutne i bezdusne realnosti, ili, pak, mozemo za takvog coveka reci da je duboko povredjen i razocaran svetom koji ga okruzuje odlucio da se u samom sebi sakrije. I da traje. Da traje, preispitujuci sopstveni mrak, kusajuci sopstveni strah, ziveci sopstveni besmisao.Citajuci Minijature Vladimira Radovanovica, zakoracicemo u svet coveka koji je u sebi zatocen i koji u svom svetu, satkanom od emocija koje drugi ne razumeju, a koje ni sam pripovedac cesto ne razume, pokusava da nadje put iz besmisla, iz mraka i opsena koje se oko njega svijaju, cesto preteci, rezeci kao copor pasa koji za sobom vuku svoje lance kao u crtici (Samo)unistenje. Ako bolje razmislimo, svako od nas kroz zivot vuce svoje lance i pitanje je samo kako se tih lanaca osloboditi i da li se covek möe osloboditi tih lanaca koji ga vezu za zivot, za proslost, za reci, za drugog coveka ili za sebe samog?(Gordana Opalic)

Iako prepoznatljiv uglavnom po svojim komedijama, Branislav Nusic, kao jedan od najplodnijih srpskih pisaca, ostavio je za sobom i mnogobrojna prozna dela. Medju njima znacajno mesto zauzima humoristicni roman Opstinsko dete (1902). Ovaj roman zbivanja sa drustvenom funkcijom, prikazivanjem raznovrsnih anegdotskih situacija i likova, medju kojima nijedan nije izrazito pozitivan, na elegantan nacin uspeva u svom cilju - razoblicavanju drustvenih anomalija. Dete rodjeno iz nedolicne veze mlade udovice Anike i popa Pere, donosi nevolje ziteljima mesta Prelepnica jer se zapravo ne zna pouzdano ko je detetov otac. Ubrzo napusteno i od majke, ovo nicije dete prelazeci iz ruku u ruke onih koji u njemu vide samo sredstvo za postizanje licnih ciljeva, iako pasivno, na svom putu od nemila do nedraga, sa velikim uspehom nedvosmisleno razotkriva nemoral i licemerje drustva u kojem je rodjeno.

Stvaralastvo mlade knjizevnice Sofije Ivanovic nesumnjivo pokazuje koliko je tema ljubavi neiscrpna, te iz koliko razlicitih uglova i na koliko razlicitih nacina se moze sagledati, a da pritom otvori mnoga pitanja za dalje razmatranje. U romanu ¿Niko i Niko" sistemom ogledala i konstantnih udvostrucavanja, Ivanoviceva ponire u najdublje sfere ljudske duse, otkrivajuci njen dualitet.(Sanja Zivkovic)Roman ¿Igra sudbine" Sofije Ivanovic predstavlja hvalu ljubavi i umetnosti, koje su neodvojive. U njemu su na interesantan nacin isprepletani zivoti mladih ljudi, koji na svojim plecima nose breme proslosti te kao takvi postaju marionete sudbine...Tema ljubavi zauzima centralno mesto autorkinog interesovanja, ali se ona ne svodi samo na odnos muskarca i zene, vec se otelotvoruje u raznim drugim vidovima. Tako se pokrece pitanje odnosa roditelja i dece, prijatelja, ali i sklonost prema knjizevnosti i slikarstvu...Ovo delo svojevrstan je trijumf ljubavi nad zivotom, ali i pokazatelj da ma koliko bio u nemilosti sudbine, covek moze izaci kao pobednik. Takodje, ono potvrdjuje i Heseovu misao, da je sreca uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i zivi za svoja osecanja, te da, ako ih je negovao, nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo...(Sanja Zivkovic)

Poema Crno sunce je izraz jednog blistavog misaonog napora da se mnoge bitne teme iz domena vecnog i aktuelnog pokrenu i lirski otelotvore kroz upecatljive slike, guste metafore i viseznacne simbole.Milica Jeftimijevic LilicNova pesnicka knjiga Eve Rancic Trideset kazivanja kljucara vremena ve¿ na planu imenovanja pokrece dva kljucna fenomena knjizevnog stvaranja. Prvi otkrivamo u motivu prica i pricanja koji nas arhetipski vezuje za legendarnu pricu o pripovedacu koji svojim pricanjem produzava egzistenciju, pri cemu se vreme pricanja tacno omedjuje, cineci celokupni stvaralacki tok misticnim i zagonetnim. Drugi fenomen vremena omedjen je simbolickom trideseticom, odnosno brojem trideset, cime autor spretno upreda poeticku i mozaicku raznovrsnost prisutnih motiva. S druge strane, pricanje nikada nije isto kada ga promatramo u vremenskom kontekstu, cak i kada proizilazi iz perspektive jednog pripovedaca. Ono moze biti uslovljeno starosnom dobi pripovedaca, ali i drustvenim, socijalnim, verskim, u najsirem smislu, kulturoloskim okolnostima, koje su u knjizevnosti uvek osebujne, i upravo iz te temporalne perspektive i istorijskog konteksta, uvodi se i motiv kljucara, cineci fiktivno vreme pesnicke knjige tajanstvenom riznicom, u koju se treba usunjati i samo naslutiti sta se iza pesnickih vrata Eve Rancic krije.Milos Sokolovic

Meseceva ulica je odredjena kao ¿Roman u fragmentima", na citaocima je da povezuju ove fragmente, koji mogu, a ne moraju da budu ispisani istim redom, o cemu i autor svedoci da su poglavlja ove knjige prvobitno nastala kao price, a potom dobila svoje mesto u romanu. Ovo je kratak roman ciji stil i dubina znacenja, koja dolaze sa akcentom na besmislu, praznini, kisi, jeseni, sivilu, senkama, nedostatku obrisa i oblika, postaju kontrast strukturi i traze vecu, duzu i znacajniju paznju citalaca. I sama struktura romana komplementarna je Viktorovim re¿ima: ¿Cutim, kao i uvek sto zacutim, kada bih bujicom reci trebalo da se branim od svakog nasrtaja." Kao da ceo roman iscitavamo iz njegove cutnje, iz toka svesti gde postavka stvari funkcionise mnogo drugacije nego u stvarnom svetu gde ta ista svest ima svoju realizaciju.

Roman Poruseni ideali (1899) poslednji je roman iz trilogije srpskog realiste Svetolika Rankovica. Autor ga je pisao poslednjih nedelja zivota, u samrtnoj postelji, a prema dostupnim podacima dovrsio 19. februara 1899. godine, samo mesec dana pred smrt. Rukopis je objavila ¿Srpska knjizevna zadruga" posthumno, 1900. godine. U ovom psiholoskom romanu, nadogradivsi knjizevnu tradiciju realizma intenzivnim pesimizmom, pisac prikazuje moralni zivot Srbije devedesetih godina 19. veka kada vecina uvrezenih patrijarhalnih normi pada pred pojavom sve mnogobrojnijih ljudskih slabosti. Otudjen i razocaran, glavni lik Ljubomir, kasnije kaludjer Leontije, cini se uzalud pokusava da pronadje poveznicu izmedju nekad zamisljenih svetova punih ideala koje je istinski zeleo da zatekne i u buducnosti, i realnosti koja je sve samo ne ispunjena idealima, nadom i verom.

Pored Dosljaka, Cedomir Ilic (1914) drugi je Uskokovicev roman iz beogradskog zivota. Jedan je od najupecatljivijih romana srpske moderne. Posvecen je poginulim Srbima u ratovima 1912. i 1913, a samo godinu dana po njegovom objavljivanju, Uskokovic je, skocivsi u reku, izvrsio samoubistvo. Odlucno napustivsi tradiciju srpske realisticke proze, ovaj talentovani slikar beogradskog ambijenta kroz ljubavnu pricu Visnje i Cedomira prikazuje tragican polozaj mladih iskorenjenih intelektualaca bacenih u svet koji ne dozivljavaju kao svoj. Izgubljeni u lavirintu modernoga grada, ovi dosljaci uporno, ali cini se uzaludno, pokusavaju da pronadju svoje mesto u drustvu koje se naglo razvija, a koje im zauzvrat ne ostavlja nista do teskobe u dusi.

Kratki lirski roman Bespuce najznacajnije je delo Veljka Milicevica. Smatra se prvim modernim romanom u srpskoj knjizevnosti. Napisan je u Londonu, a objavljivan u nastavcima, od januara do juna 1906. godine, u casopisu ¿Srpski knjizevni glasnik". Prvi put je stampan kao zasebna knjiga tek sest godina kasnije, 1912. u Sarajevu. Kroz lik Gavre Djakovica, koji se iz Zagreba vraca u rodnu Liku gde se sada oseca kao stranac medju svojima, pisac u ovom romanu licnosti i atmosfere, sa malo ili gotovo nimalo radnje, istrazuje unutrasnji svet glavnog junaka, njegova osecanja, nemire i licne borbe. Potpunim otudjenjem od sebe, koje nastupa posle bega iz gradske u idilicnu seosku sredinu gde ne uspeva da pronadje jednostavne radosti zivota, glavni lik ovog dela postaje prvi tipski antijunak nase knjizevnosti.

U svom znacajnom knjizevnom opusu Jovan Sterija Popovic ostavio je vazna dela koja su redom prevazilazila okvir svoga vremena. Iako se smatra zacetnikom drame u srpskoj knjizevnosti, najznacajniji trag ostavio je kao komediograf. Ovaj srpski Molijer svojim neospornim knjizevnim talentom ovekovecio je u svojim komedijama sliku ondasnjeg palanackog i malogradjanskog drustva, uspesno se podsmevajuci njegovim glavnim anomalijama - pogresnom vaspitanju, pomodarstvu, snobizmu, laznom patriotizmu. Realist u komediji, Sterija kroz satirican prikaz i isticanje mana svojih glavnih likova, njihovih izopacenih karaktera i naravi, kontinuirano daje sebi u zadatak da edukuje svoje citaoce, nacionalno ih prosvetljava i cini da postanu razumniji i bolji ljudi.

Dramski spev Lazni car Scepan Mali (1847) hronoloski je poslednje od ukupno tri Njegoseva najpoznatija dela. Ova istorijska poema, objavljena 1851. godine u Trstu na srpskom narodnom jeziku, napisana je, kako sam autor navodi, na osnovu narodnih predanja i raspolozivog arhivskog materijala. Scepan Mali, covek nepoznatog porekla, vladao je Crnom Gorom u periodu od 1767. do 1773. godine, predstavljajuci se kao ruski car Petar III Romanov, koga je zapravo 1762. u dvorskoj zaveri ubila njegova supruga, carica Katarina Velika. U delu je prikazana pometnja koju je dolazak i sama pojava Scepana Malog izazvala kod turskih i ruskih vlasti, ali i odnos naroda i crnogorskih velikasa prema ovom laznom caru.

Iako dekretom izbrisano iz srpske knjizevnosti, a po direktivi komunisticke vlasti, i predugo zaboravljeno, knjizevno delo Dragise Vasica jedno je od najznacajnijih medjuratnog perioda. Pored romana Crvene magle, za zivota su mu objavljene i tri zbirke pripovedaka - Utuljena kandila (1922), Vitlo i druge price (1924) i Pad sa gradjevine (1932), sve tri predstavljene u ovoj knjizi. U svojim delima uglavnom opisuje slozenost posleratne situacije, svu onu moralnu tezinu posledica ratova, cije otrovno nadnosenje nad sudbine pojedinaca cini da njihova stvarnost postane devastirana i dehumanizovana. Kroz govor, postupke, pisma i unutrasnje monologe svojih likova, Vasic raskönim knjizevnim talentom uspeva da docara prazninu u dusama ucesnika ratova koja ce u vremenu posle istih ispuniti sve segmente njihove egzistencije.

Roman Seoska uciteljica (1898) hronoloski je drugi od ukupno tri Rankoviceva objavljena romana. Delo je napisano u manastiru Bukovo gde se pisac lecio od tuberkuloze. Pripada poslednjoj fazi epohe realizma u knjizevnosti, pa je u njemu stvarnost prikazana kao sumorna, pojednici su beskrupulozni, a selo liseno svake idile. Kroz mnogobrojne opise slozenih unutrasnjih monologa, pisac nam u ovom psiholoskom romanu prikazuje tragicnu sudbinu mlade Ljubice kojoj susret sa seoskom sredinom, u kojoj ova uciteljica dobija svoje prvo zaposlenje, neocekivano donosi veliko razocaranje i patnju.

Branislav Nusic iza sebe je ostavio impozantan knjizevni opus. Iako je pisao i romane, price, eseje i drame, najprepoznatljiviji je po svojim komedijama. Medju njima znacajno mesto zauzimaju i dve drustvene komedije napisane u trenutku kada se cinilo da je njegov knjizevni rad zaokruzen. Desetak godina pred smrt pisac sa mladelackim poletom i cudesnom energijom pise, po mnogima, svoja dva najbolja dela - Gospodju ministarku (1929) i Ozaloscenu porodicu (1934). Smestajuci u fokus oba ova humoristicna komada temu borbe za licnu korist, svoje likove autor prikazuje kao licemerne, pohlepne, gramzive, samozive, sebicne i prevrtljive, ostavljajuci nam istovremeno dobronamernu opasku u tekstu da je pojava plejade ovakvih likova i dogadjaja moguca ¿svakad i svuda".

Branislav Nusic iza sebe je ostavio impozantan knjizevni opus. Iako je pisao i romane, price, eseje i drame, najprepoznatljiviji je po svojim komedijama. Me¿u njima znacajno mesto zauzimaju prve dve koje je napisao - Narodni poslanik (1883) i Sumnjivo lice (1888). Oba komada imala su neobican i tezak put ka pozorisnoj publici, pa ne cudi da su postavljena na scenu tek trinaest, odnosno, u slucaju Sumnjivog lica, tek trideset i pet godina kasnije. Iako je u svojim komedijama slikao drustvene anomalije i negativne pojave u srpskom drustvu s kraja XIX i pöetka XX veka, njegovi, ostrasceni i ambiciozni u svojim nastojanjima da ugrabe vlast, moc, bogatstvo i dominaciju nad drugima, likovi, u velikoj meri prepoznatljivi su i u savremenom drustvu.

U celokupnoj istoriji srpske knjizevnosti retko je zabelezeno da se neko sa tako malim knjizevnim opusom svrsta medju najznacajnije prozne stvaraoce. Sa svega devet dovrsenih pripovedaka, Lazarevicu je to poslo za rukom. Ovaj tvorac psiholoske pripovetke i zacetnik realizma u srpskoj knjizevnosti, za teme svojih pripovedaka najcesce uzima patrijarhalnu sredinu, porodicu, rodoljublje, neostvarene ljubavi, sudbine intelektualaca. Njegovi junaci dozivljavaju unutrasnje nemire i krize, ali su na kraju ipak uvek spremni da, zarad ocuvanja porodice i tradicije, zrtvuju sve, pa cak i sopstvenu srecu.Ova zbirka predstavlja izbor od osam dovrsenih Lazarevicevih pripovedaka, objavljenih za pisceva ¿ivota: Prvi put s ocem na jutrenje (1879), Skolska ikona (1879), U dobri cas hajduci (1880), Na bunaru (1881), Verter (1881), Sve ce to narod pozlatiti (1882), Vetar (1888) i Ona zna sve! (1889).

Roman ¿Mala supruga" jedan je od poznatijih u bogatom knjizevnom opusu Milice Jakovljevic. Pored osnovne teme ljubavnog trougla, ovaj roman donosi i realistican prikaz drustvenih prilika u Srbiji pocetkom Drugog svetskog rata, kako u gradovima, tako i u seoskim sredinama. Da bi pomogao svom bratu koji je zapao u finansijske neprilike, doktor Branko, ne prekinuvsi dugogodisnju vezu sa ljubavnicom Nadom, ulazi u brak iz interesa sa Djurdjicom, mladom i lepom devojkom sa sela koja ce mu doneti veliki miraz. Prepuna snova i ideala o ljubavi i bracnom zivotu, neiskvarena i zaljubljena Djurdjica brzo ¿e se suociti sa Brankovom prevrtljivoscu, njegovim lazima i izgovorima kojima ce pred njom, malom suprugom, uzaludno pokusavati da prikrije svoju ljubav prema Nadi.

Zbirka filozofsko-knjizevnih eseja Blago cara Radovana (1932) jedno je od najznacajnijih i najcitanijih filozofskih dela srpske knjizevnosti. Ova riznica filozofske proze sadrzi Duciceva poeticna promisljanja o znacajnim aspektima covekove sudbine kao ¿to su sreca, ljubav, prijateljstvo. Svojom celinom predstavlja neprocenjivo knjizevno blago kojem se generacije citalaca uvek iznova rado vracaju.

Ranjeni orao najpoznatiji je ljubavni roman Milice Jakovljevic. Kroz sentimentalnu pricu o mladoj zeni koja trazi istinsku ljubav, ovaj roman, koji obiluje neocekivanim obrtima, detaljno i realisticno prikazuje zivot i moralne vrednosti gradjanske klase u medjuratnoj Jugoslaviji. Zivot glavne junakinje Andjelke Bojanic protkan je uzbudjenjima i neizvesnoscu. Trazeci svoje mesto u drustvu posle kratkog i neuspesnog braka, suocena sa konzervativnim shvatanjima patrijarhalne sredine, mlada pravnica, svojom dobrotom, neznim osecanjima i plemenitoscu, polako krci put ka sopstvenoj sreci.

Jedan od najcitanijih Sremcevih romana, Ivkova slava (1895), zasnovan je na anegdoti kojoj je svedocio sam pisac za vreme svog zivota i sluzbovanja u Nisu. Protkan je Sremcevim prepoznatljivim humorom, ali i realisticnim prikazom mentaliteta jednog naroda na razmedji dva vremena. Krsna slava Ivka jorgandzije centralni je motiv romana. Ugledni domacin, postujuci sve ustaljene narodne obicaje, s poletom docekuje goste na Djurdjevdan. Zaplet nastaje kada tri prijatelja pobratima Ivka i jedan nepoznati gost doslovno shvate obicaj da se na slavu ne zove, ali i sa slave ne ispraca pre nego ¿to gosti sami podju...

Zasnovan na anegdoti za koju se veruje da mu je licno ispricao njegov ujak Jovan Djordjevic, roman Pop Cira i pop Spira (1894) smatra se jednim od najboljih humoristickih romana srpske knjizevnosti. Pored toga sto je nepresusni izvor humora, ovo Sremcevo najobimnije delo takodje je i realisticki prikaz vojvodjanskog sela i njegovih obicaja u drugoj polovini 19. veka. Zivot seoske elite, dve popovske porodice, tece mirno, u medjusobnom razumevanju i prijateljstvu; razdor unosi dolazak mladog ucitelja koji möe da se ozeni kcerkom samo jednog popa...

Gorski vijenac predstavlja najznacajnije Njegosevo delo. Ova refleksivno-herojska poema nastala u doba romantizma, objavljena je u Becu 1847. godine na srpskom jeziku, kao jedno od ukupno cetiri dela pisana narodnim jezikom. Svojom pojavom predstavlja veliki doprinos pobedi Vukove borbe za narodni knjizevni jezik. Obräujuci temu istrebljenja poturica u Crnoj Gori s kraja 17. i pocetka 18. veka, ovaj ep svrstao se u one izuzetne tvorevine poezije u koje kao da se sleglo sveukupno filozofsko i pesnicko iskustvo citavih epoha u zivotu pojedinih naroda i civilizacija.

Hajduk Stanko najpoznatiji je istorijski roman s kraja 19. veka. Nadahnut junastvom srpskog naroda i njegovom neukrotivom zeljom za oslobodjenjem od Turaka, napisan je u stilu epskih prica i pesama o junacima kojima su hrabrost i cast bili najvazniji. Pored opisa zivota obicnih ljudi i znamenitih istorijskih licnosti toga burnog istorijskog perioda, roman prati i ljubavnu pricu glavnog junaka i njegove izabranice Jelice. Zbog svadje sa najboljim prijateljem oko devojke, Stanko odlazi u hajduke i tamo postaje surovi borac za pravdu.

Roman Dosljaci najpoznatije je delo Milutina Uskokovica. Za ovaj roman, koji prikazuje slozene drustvene odnose unutar gradske sredine i smatra se prvim romanom o urbanom Beogradu, pisac je za zivota dobio nagradu Srpske knjizevne zadruge. Kroz ljubavnu pricu Milosa i Zorke, tesku ljubavnu dramu mladica koji ostvaruje snaznu emotivnu vezu sa zenom koja mu ne prilici, pisac prikazuje zivote mladih ljudi koji su sa raznih strana dosli u Beograd, drustvo jednog vremena, pojedince koji svim silama pokusavaju da mu se suprotstave, ali koji pred njegovim nacelima ipak ostaju nemocni.

U vremenu pred smrt, razocaran i svojom licnom sudbinom, i karijerizmom, i korupcijom u zemlji, u svojoj skromnoj kuci na Topcideru, Rajs pise ratne memoare ¿Sta sam video i proziveo u velikim danima", kao svedocanstvo o jednom uzburkanom vremenu u Srbiji. Beleske koje je svakodnevno vodio, izvestaje srpskoj vladi i dopise koje je slao uglednim svajcarskim, holandskim i francuskim listovima, Rajs je sabrao u ovo jedinstveno stivo o Srbiji, srpskom narodu i njegovoj vojsci u Prvom svetskom ratu. I posvetio svojim saborcima iz teskih, ali slavnih i nezaboravnih dana.